Iz ženskog ugla: šta je must-have ovog popodneva
Idem ja tako Knezom, obično nedeljno popodne. Januar, +17 celzijusa. Sunce lagano zalazi, ali još uvek prosipa izdužene zrake po pločnicima...
A ulica više podseća na modnu pistu, nego na beogradsku stradu. Devojke se šetaju u grupama od po 4 – 5 komada i da sam muško, verovatno ne bih znala u koju prvo da pogledam. Svaka je ili u skinny farmerkama ili u suknjici koja je toliko kratka da se čovek mora zapitati šta se dešava ako se samo malo sagne. Mango, Zara, Terranova... Ako na sebi nema neku od tih brendova, onda nije riba. Kratke jaknice, što bi stari rekli prehladiće bubrege. Štikle na kojima kaskaju kao da su profesionalne manekenke. Kompletno našminkane, izblajhane, duge ispeglane kose... Svaka liči jedna na drugu, a sve zajedno na Paris Hilton, ili neku drugu trenutno IN zvezdu. Kao da su se dogovorile koju će od svojih muza ovog meseca kopirati... I da, nijedna verovatno još uvek nema ličnu kartu.
U moje vreme to tako nije bilo. A rek’o bi čovek da je to bilo pre sto godina, a ne pre samo 15. U vreme koje ponosno nazivam „mojim“, devojčice su još uvek oblačile njihove majke. Šminka? Još je rano, imaš tako lepo lice. Štikle? Gde ćeš takva, noge da polomiš! Farbanje? Pa imaš tako lepu kosu, upropastićeš je. I ko još daje toliko para samo da bi mu na najobičnijoj majci pisalo Legend. Kad budeš imala svoj dinar, onda radi šta hoćeš.
Činimi se da je pre samo petnaestak godina sve bilo mnogo jednostavnije. Nisi morao da prekrečiš lice da bi izgledala lepo. Nije bilo Karleuše, Mine, Tanje i ostalih „zvezda“ da diktiraju trendove. Obučeš šta imaš, ono što ti dobro stoji. Ili ono čime želiš da pošalješ neku poruku. Nisi mogao na štiklama da skačeš na Akademiji. Ili da se šetaš Kališom. Nije bilo bitno u kom ćeš izdanju biti viđen, nisu bile najpopularnije one čiji je tatica „biznismen“...
Biti uniformisan je danas stvar prestiža. Ako si drugačija, onda si OUT. Ako nosiš cipele kupljene prošle sezone, ne pratiš trendove. I ko uopšte diktira te trendove i tera devojčice da danima moljakaju roditelje da im daju 50 evra za tu must-have majcu? A neko jednom reče da odelo ne čini čoveka...
A ulica više podseća na modnu pistu, nego na beogradsku stradu. Devojke se šetaju u grupama od po 4 – 5 komada i da sam muško, verovatno ne bih znala u koju prvo da pogledam. Svaka je ili u skinny farmerkama ili u suknjici koja je toliko kratka da se čovek mora zapitati šta se dešava ako se samo malo sagne. Mango, Zara, Terranova... Ako na sebi nema neku od tih brendova, onda nije riba. Kratke jaknice, što bi stari rekli prehladiće bubrege. Štikle na kojima kaskaju kao da su profesionalne manekenke. Kompletno našminkane, izblajhane, duge ispeglane kose... Svaka liči jedna na drugu, a sve zajedno na Paris Hilton, ili neku drugu trenutno IN zvezdu. Kao da su se dogovorile koju će od svojih muza ovog meseca kopirati... I da, nijedna verovatno još uvek nema ličnu kartu.
U moje vreme to tako nije bilo. A rek’o bi čovek da je to bilo pre sto godina, a ne pre samo 15. U vreme koje ponosno nazivam „mojim“, devojčice su još uvek oblačile njihove majke. Šminka? Još je rano, imaš tako lepo lice. Štikle? Gde ćeš takva, noge da polomiš! Farbanje? Pa imaš tako lepu kosu, upropastićeš je. I ko još daje toliko para samo da bi mu na najobičnijoj majci pisalo Legend. Kad budeš imala svoj dinar, onda radi šta hoćeš.
Činimi se da je pre samo petnaestak godina sve bilo mnogo jednostavnije. Nisi morao da prekrečiš lice da bi izgledala lepo. Nije bilo Karleuše, Mine, Tanje i ostalih „zvezda“ da diktiraju trendove. Obučeš šta imaš, ono što ti dobro stoji. Ili ono čime želiš da pošalješ neku poruku. Nisi mogao na štiklama da skačeš na Akademiji. Ili da se šetaš Kališom. Nije bilo bitno u kom ćeš izdanju biti viđen, nisu bile najpopularnije one čiji je tatica „biznismen“...
Biti uniformisan je danas stvar prestiža. Ako si drugačija, onda si OUT. Ako nosiš cipele kupljene prošle sezone, ne pratiš trendove. I ko uopšte diktira te trendove i tera devojčice da danima moljakaju roditelje da im daju 50 evra za tu must-have majcu? A neko jednom reče da odelo ne čini čoveka...